Da li je dete adekvatno podstaknuto za razvoj govora, jezika i komunikacije zavisiće od toga koliko i na koji način je roditelj ili staratelj prisutan i kako reaguje na različite faze razvoja govora kod dece. Za bebe je neophodno da komuniciraju sa odraslima. Stalna razmena stimulanasa je ključna za razvoj njihovog mozga i njihovih emocionalnih, intelektualnih i društvenih potencijala, koji se ne razvijaju ukoliko televizija vrši funkciju dadilje. Pojedini roditelji, po dolasku kod logopeda, daju podatak da su deca ispred TV-a provodila i po sedam sati dnevno gledajući strane crtane filmove.

Opširnije...

     Asistivna (prilagođena) tehnologija obuhvata različita pomagala koje deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom koriste da bi obavile zadatke koje inače ne bi mogle da obave. Ove osobe u Srbiji iz sistema socijalne zaštite dobijaju opremu koja često nije dovoljna da bi im olakšala funkcionisanje u savremenom društvu, pa su primorane da same nabavljaju neophodna pomagala. Nemogućnosti isprobavanja prilagođene tehnologije često dovodi do toga da korisnici izdvajaju velike sume novca za opremu koja im ne odgovara. Učenici sa smetnjama u razvoju postižu slabiji školski uspeh zbog nedostatka prilagođenih nastavnih sredstava i tradicionalnog pristupa u poučavanju, a to se može unaprediti korišćenjem adekvatnih pomagala i prilagođavanjem nastave potrebama dece.

Opširnije...

Profesionalna rehabilitacija osoba sa smetnjama ima za cilj postizanje optimalnog nivoa fizičkog, mentalnog i društvenog funkcionisanja. Obuhvata profesionalnu orijentaciju, profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje. Pravilno sprovedena profesionalna orijentacija rezultiraće adekvatnim odabirom zanimanja te uspešnim obavljanjem poslova u odabranoj struci. U ovom procesu je važna uloga defektologa koji koordiniše timom za profesionalnu orijentaciju. Program profesionalnog osposobljavanja u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju koncipiran je tako da se teoretska nastava izvodi dva dana nedeljno, a praktična nastava tri dana.

Opširnije...

     Iako Zakon to ne prepoznaje, u praksi je naučno a u životu iskustveno dokazano da je rana stimulacija deteta i to u prvih 6 godina života od krucijalnog značaja za razvoj svih oblasti funksionisanja jedne ličnosti. Motorna, intelektualna, jezička, i emocionalna sfera funcionisanja se razvijaju nadopunjujući jedna drugu. Ukoliko je jedna od njih usporenog razvoja javlja se disharmonija u razvoju ili neki od prožimajućih razvojnih poremećaja. Koliko puta ste kao roditelj čuli reči „dete je lenjo“, „njegov/njen tata je bio isti takav kao mali“, „prerašće to“?! Ukoliko posumnjate u bilo kakav problem u razvoju svoga deteta od velike važnosti je da se javite stručnjaku koji će odganati ili potvrditi Vaše sumnje. Čak i ukoliko potvrdi najvažnije je da dete počne sa stimulativnim tretmanima što pre, a u toku procesa sam roditelj se uz pomoć stručnjaka navikava na novonastalu situaciju u svom životu.

Opširnije...

Veoma često se susrećemo sa roditeljskim nedoumicama i / ili neadekvatnim odgovorima na želje dece. Svako dete ima želje, koje su manje ili više realne. Za njih je najvažnije da dobiju ono što žele jer se tada osećaju srećno i zadovoljno. Naravno, jedno dete ne može da bude svesno da li je njegov zahtev realan, ono samo zna šta želi. Za dete, ostvarenje trenutne potrebe pretstavlja osećaj prijatnosti, dok se u suprotnom oseća osujećeno i isfrustrirano. Što je želja značajnija za dete, nivo osujećenja, nezadovoljstva je izraženiji.

Opširnije...

     Istraživanja pokazuju da na svetu 5 do 15 procenata dece pati od senzornih poremećaja. Prema toj statistici u školi od 500 dece ima 25 učenika koji imaju neki od senzornih pormećaja. Vaspitači i učitelji nisu edukovani da prepoznaju dete sa ovim poremećajima, pa je ponašanje takvog deteta „zamaskiranio“ kao neoslušno ili izolirano. Dete može preterano ili premalo da reaguje na neki čulni unos. Ako dete preslabo reaguje na neki senzorni input ono će neprestalno tražiti tu senzaciju. tj organizovaće svoju igru tako da doživi što više senzornih doživljaja koji mu nedostaju. Sa druge strane dete koje prejako reaguje na neki čulni doživljaj će organizovati svoje ponašanje i igru da taj čulni doživljaj izbegne. Iz tog razloga organizacija čulnih unosa određuje detetovu igru, emocionalno reagovanje, ponašanje pred spavanje, u toku hranjenja, kupanja, druženja sa drugom decom.

Opširnije...

Autizam je poremećaj koji se očituje u  ranom detinjstvu i remeti mnoge aspekte razvoja,onemogućavajući detetu da uspostavi socijalne odnose i komunikaciju na uobičajen način.Vidljivi znaci autizma najčešće se uočavaju kod dece između dve i tri godine starosti.

Najčešći alarmni signal je nesposobnost uspostavljanja odnosa sa drugima.Kod beba je to negodovanje pri maženju i nošenju, nedostatak osmeha, nepokazivanje interesa za predmete i bića u okruženju, neodazivanje na svoje ima sa godinu dana.

Opširnije...

     Na pitanje koliko čula imamo, većina nas će odgovoriti pet. Ustvari naučnici smatraju da imamo preko 12 čula. Pored čula vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa postoje dva čulna sistema koja su važnija za našu svest o sebi. Ona se prva razvijaju, još u majčinoj utrobi. To su vestibularno čulo ili čulo za ravnotežu i proprioceptivno čulo, osećaj koji dolazi iz zglobova i pomoću kojeg smo svesni u kojem položaju nam je neki deo tela. Svi stimulusi koji dolaze iz spoljnjeg sveta i naše unutrašnjosti se „spajaju“ u mozgu i mi na osnovu tih informacija određuju naše ponašanje. To je senzorna integracija o kojoj se danas sve više govori.

Opširnije...

Svaki predškolac urednog razvoja u jednom trenutku svog života počinje da „sprovodi svoju volju“. To je razvojna faza kada, citiraću dr. Spoka „ Dete razmišlja da li da budem mali i poslušam mamu ili da uradim po svome jer sam veliki!?“ Inat, prkos, neposlušnost, negativizam su normalni oblici ponašanja kod mlađe dece, jer ona u periodu do 6. godine formiraju svoju ličnost. Međutim sve više se zbog trenda „plišanog vaspitanja“ u praksi srećemo sa nepoželjnim oblicima ponašanja koji remete funkcionisanje deteta i porodice.

Opširnije...

     Neretko se dešava da nestašluci dece koje roditelji/staratelji i okolina ne primećuju, zanemaruju ili čak i odobravaju (svesno ili nesvesno) kasnije postaju ozbiljni problemi sa kojima se nije lako suočiti i izboriti.

     Svi smo bili deca i u određenom periodu razvoja činili bezazlene i nepromišljene nestašluke, što je normalno, naravno ako je u granicama prihvatljivog. Međutim, postoje ponašanja koja se ispoljavaju na ranom uzrastu koja nisu ni prihvatljiva ni opravdana.Upravo takva ponašanja ne treba ignorisati i opravdavati. Veoma je važno, na vreme prepoznati koje su to bihejvioralne manifestacije dece koje ukazuju na to da će se razviti u nešto što nije prosocijalno, nešto što društvo i moralne norme ne odobravaju, nego kvalifikuju kao problem ili poremećaj koji treba sankcionisati. Nažalost, često se dešava da roditelji prilično kasno primete da im se sa detetom nešto dešava, dok im neko drugi ne skrene pažnju na detetovo ponašanje (vaspitno-obrazovna ustanova ili drugi roditelji).

Opširnije...

Uočavanjem da dete kasni u razvoju govora ili da ima teškoće u verbalnom izražavanju, stvara se potreba za detaljnom procenom njegovog opšteg psihičkog razvoja i receptivnih funkcija govora (razumevanje). Procenom razumevanja gramatike u mogućnosti smo da utvrdimo razumevanje verbalnih iskaza i eventualne smetnje u usvajanju pojedinih gramatičkih struktura.

Opširnije...

     Roditelji dece sa posebnim potrebama se često nakon završetka obrazovanja svoje dece suočavaju sa sledećim izazovima: kako omogućiti detetuda kvalitetno koristi vreme; kako mu omogućiti druženje sa vršnjacima i tokom radnih dana i ko će brinuti o detetu dok sam ja na poslu? Alternativno rešenje istog može da predstavlja Dnevni boravak za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju. Svrha usluge dnevnog boravka sastoji se u unapređenju kvaliteta života korisnika u socijalnoj sredini kroz održavanje socijalnih, psiholoških i fizičkih fukcija i veština kako bi se korisnici u što većoj meri osposobili za samostalni život.

Opširnije...

Nekoliko osnovnih pokazatelja roditeljima šta bi bilo dobro da dete pred polazak u školu zna ili može.

Govor i jezik: pravilno izgovara sve glasove; pravilno se gramatički izražava; zna verbalno da definiše osnovne pojmove, pritom daje odgovore koji bliže određuju taj pojam; zna da verbalno iskaže po čemu su neke stvari, bića i pojave slični, a po čemu različiti; zna da prepriča kraći događaj ili priču i da se pritom drži hronologije događaja koji opisuje.

Opširnije...

     Prvih nekoliko godina, deca sa oštećenjem vida smatraju da svi doživljavaju svet onako kako to i oni čine. Misle da i drugi ljudi rukama posmatraju stvari i nisu svesna da oni koji ih okružuju na drugačiji način spoznaju svet i uče o njemu. Kako odrastaju, polako počinju da shvataju da se razlikuju. Ova novootkrivena činjenica je često veoma bolna, pa slepo dete može da postane uznemireno, tužno, razočarano ili ljuto. Ovo je trenutak u kome je pomoć roditelja preko potrebna, kako bi njihovo dete lakše prebrodilo ovaj težak period života.

Opširnije...

Sve više je roditelja koji primenom stalne stimulacije, kompjuterskih razvojnih igrica, kupovinom najrazličitijih edukativnih igračaka, pokušavaju da od svojeg klinca naprave izuzetno „pametno“ dete - zrelije u odnosu na svoje vršnjake. Ustanovljeno je da možete, ukoliko se stvarno potrudite, da naučite dvogodišnje dete da prepoznaje slova ili brojeve. Ali, da li zaista tako stvaramo superklince ili samo zadovoljavamo svoje roditeljske ambicije?!

Opširnije...

     Kada roditelji porede jezičke veštine (govor, jezik i slušanje) svoje dece sa jezičkim veštinama njihovih vršnjaka,oni uviđaju čak i suptilne razlike. Važno je da se tada ne zaustave na pretpostavkama i da omoguće odgovarajućem stručnjaku da proceni da li će dete samostalno prevazići neki jezički problem, ili pak ono ima problem koji zahteva tretman.Odsustvo nekih receptivnih ili perceptivnih jezičkih sposobnosti kod dece može pomoći roditeljima da utvrde da li postoji razlog za profesionalnu procenu.Receptivne sposobnosti ( ono što razumemo) uključuju:izvršavanje naloga, razumevanje onoga što drugi govore, upamćivanje onoga što treba uraditi, razvijanje odnosa i učestvovanje u društvenim situacijama, razumevanje pročitane priče...

Opširnije...

      Kućna nastava za učenike sa smetnjama u razvoju predstavlja vid obrazovanja kod kuće u skladu sa izrađenim individualno obrazovnim planom podrške.Organizuje se u okviru Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom Vuk Karadžić Sombor,za učenike koji zbog svog invaliditeta ili težeg zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da pohađaju nastavu u prostorijama škole.

Opširnije...

     Dislalija je poremećaj artikulacije koji se ogleda u nepravilnosti ili nemogućnosti izgovora pojedinih glasova. Ispoljava se kao: Distorzija-kada je odrećeni glas oštećen i u manjoj ili većoj meri odstupa od pravilnog izgovora glasa. Supstitucija-kada dete zamenjuje nerazvijen glas sa već postojećim glasom.Omisija-kada dete ne izgovara pojedine glasove a njihov razvojni period je prošao.Izgovorne norme za decu do 3 godine: treba da postoji pravilan izgovor glasova: a, e, i, o, u, p, b, t, d, k, g, m, n, j, f, v, h. Do navršene četvrte godine treba da postoji pravilan izgovor glasova s, z, c, l, nj.

Opširnije...

     U poslednje vreme veoma često čujemo da dete ima dijagnozu ADHD - "Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti". Pomenula bih samo da se problem najčešće javlja u uzrastu od 6 do 12 godine, odnosno tada je najlakše uočiti poteškoće koje dete ima jer se pred njega postavljaju veći zahtevi. Dijagnozu postavljaju stručnjaci koji se bave ovom problematikom (dečiji psihijatri) kao i terapiju.

Opširnije...

Razvoj dečjeg govora je veoma složen i osetljiv proces i moguć je kroz komunikaciju u uslovima ljudskog okruženja . Zato porodica ima najveću ulogu u procesu dečjeg razvoja, jer se u porodici prirodno podrazumeva i razvoj govora. Svako dete je jedinstveno i ima svoj individualni tempo rasta i razvoja. Mnogi roditelji pitaju – Kad se treba najranije obratiti logopedu?

Ako beba od 5- 6 meseci još ne guče, ne reaguje na glasove i zvuke.

Opširnije...

     Nedavno sam na jednom forumu pročitala izjavu majke koja je zabrinuta jer smatra da je zakasnila zato što njeno dete od 9 meseci još nije upisala u školicu stranog jezika?!. U današnje vreme je sve prisutnije praćenje „trendova“ pa se čak deci od dve, tri godine kupuju „popularne“ didaktičke igračke za razvoj fine motorike, senzornih doživljaja, mozgalice, razgovaralice. To nikako ne znači da takve igračke nisu važne za razvoj deteta, već se na taj način forsira razvoj nekih veština koje nisu primerene tom uzrastu na uštrb nekih drugih. Roditelji današnjice često traže, iz najbolje namere, da im deca budu uspešna na brojnim poljima. Ali činjenica jeste da nisu sva deca najbolja. Deci trebaju izazovi, a roditelj je taj koji će ih mudro postaviti.

Opširnije...

     Mucanje je poremećaj ritma i tempa govora i može da se javi još u ranom uzrastu, kako kod dece koja kasne u govorno - jezičkom razvoju, tako i kod one čije je govorno-jezičko funkcionisanje iznad hronološkog uzrasta. Fiziološko mucanje se ispoljava kroz ponavljanje početnih glasova, slogova ili reči za vreme govora. Javlja se na uzrastu od 2 do 5 godine života i preklapa se u najvećem broju slučajeva s intenzivnim razvojem govora. Simptomatski u potpunosti nalikuje pravom mucanju, ali je važno naglasiti da je to prolazna faza koja u najvećem broju slučajeva ako se ne interveniše direktno u govor deteta, ne ostavlja nikakve posledice na dečji govor.

Opširnije...

     Rođenje, te sam proces odgajanja deteta svakako predstavlja veliku nepoznatu avanturu za koju roditelji ma koliko bili spremni nikada to nisu u potpunosti. Roditelji treba da su svesni da je svako dete jedinstveno te „dijagnoze“ ukoliko se dete usporenije razvija ne treba tražiti na internetu. Očekivano je da kod roditelja postoji period negiranja, straha i odlaganja posete stručnjaku. Veoma često se roditelj uveri da sa „detetom nešto nije u redu“ kada ono krene u vrtić i na to mu ukažu vaspitači. Nikako ne smemo decu upoređivati sa standardima propisanim razvojnim mapama, ali na neke stvari roditelji treba da obrate pažnju. Najpre na koji način dete komunicira, da li uopšte ima potrebu za komunikacijom, da li gleda roditeljau oči.  Govor koji roditelji često navode kao najvažnije što žele da im dete savlada je najviša funkcija koja je na vrhu celokupnog razvojnog procesa.

     Treba obratiti pažnju da li je dete više nego očekivano osetljivo na dodir, zvuk, svetlost,  da li previše ili premalo ima potrebu da se kreće, ljulja, vrti, luta besciljno po prostoru. Igra koja je važan proces shvatanja sveta oko sebe treba da je raznovsna, da uključuje sva čula, da se odvija u različitim prostorima.Mislim da je suvišno spominjati da u takvu igru ne spada igranje igrica na kompjuteru, niti učenje stranog jezika putem bebećih televizijskih emisija. Deci trebaju i pravila koja im postavljaju roditelji,  jer dete prilagođavamo svetu, a ne svet detetu.

Jasmina Bečić
dipl.defektolog

     Od 2009. godine, u našoj zemlj, je započet proces inkluzivnog obrazovanja.Učenici sa posebnim potrebama upisuju se u masovne škole. Kako u pomenutim školama nema zaposlenih defektologa ,čija podrška je ovoj deci preko potrebna, osmišljen je sistem dodatne podrške. Dodatna podrška podrazumeva skup stručnih poslova defektologa, različitih specijalnosti, kojima se podržava i unapređuje razvoj i učenje dece,učenika i odraslih sa smetnjama u ravoju koji stiču obrazovanje i vaspitanje u ustanovama u kojima nije zaposlen defektolog.Defektološki tretmani se realizuju sa po dva časa nedeljno u matičnoj školi učenika ili predškolskoj ustanovi.

Opširnije...

Pitajte!

Sva vaša pitanja vezana za osobe sa ometenošću možete poslati na e-mail adresu ustanove. Na pitanja odgovaraju naši stručnjaci, a odgovori će u najkraćem roku biti poslani na vašu e-mail adresu.