Skip to content

Naslovna Saradnja sa roditeljima Saveti defektologa
Saveti defektologa
Podesite željenu veličinu slova

     Cilj ovog segmenta sajta jeste da se roditelji naših učenika, ali i svi ostali roditelji, učitelji i nastavnici koji se u svom svakodnevnom životu/ radu sreću sa učenicima sa smetnjama i teškoćama u razvoju bliže upoznaju sa specifičnostima i problemima učenika / dece sa smetnjama u razvoju kroz tematske članke defektologa , različitih profila.



Centar za pristupačnu tehnologiju i edukaciju Štampa
Podesite željenu veličinu slova

     Asistivna (prilagođena) tehnologija obuhvata različita pomagala koje deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom koriste da bi obavile zadatke koje inače ne bi mogle da obave. Ove osobe u Srbiji iz sistema socijalne zaštite dobijaju opremu koja često nije dovoljna da bi im olakšala funkcionisanje u savremenom društvu, pa su primorane da same nabavljaju neophodna pomagala. Nemogućnosti isprobavanja prilagođene tehnologije često dovodi do toga da korisnici izdvajaju velike sume novca za opremu koja im ne odgovara. Učenici sa smetnjama u razvoju postižu slabiji školski uspeh zbog nedostatka prilagođenih nastavnih sredstava i tradicionalnog pristupa u poučavanju, a to se može unaprediti korišćenjem adekvatnih pomagala i prilagođavanjem nastave potrebama dece.

Opširnije...
 
Ko su deca sa senzornim poremećajima? Štampa
Podesite željenu veličinu slova

     Istraživanja pokazuju da na svetu 5 do 15 procenata dece pati od senzornih poremećaja. Prema toj statistici u školi od 500 dece ima 25 učenika koji imaju neki od senzornih pormećaja. Vaspitači i učitelji nisu edukovani da prepoznaju dete sa ovim poremećajima, pa je ponašanje takvog deteta „zamaskiranio“ kao neoslušno ili izolirano. Dete može preterano ili premalo da reaguje na neki čulni unos. Ako dete preslabo reaguje na neki senzorni input ono će neprestalno tražiti tu senzaciju. tj organizovaće svoju igru tako da doživi što više senzornih doživljaja koji mu nedostaju. Sa druge strane dete koje prejako reaguje na neki čulni doživljaj će organizovati svoje ponašanje i igru da taj čulni doživljaj izbegne. Iz tog razloga organizacija čulnih unosa određuje detetovu igru, emocionalno reagovanje, ponašanje pred spavanje, u toku hranjenja, kupanja, druženja sa drugom decom.

Opširnije...
 
Nestašno nije isto što i problematično dete Štampa
Podesite željenu veličinu slova

     Neretko se dešava da nestašluci dece koje roditelji/staratelji i okolina ne primećuju, zanemaruju ili čak i odobravaju (svesno ili nesvesno) kasnije postaju ozbiljni problemi sa kojima se nije lako suočiti i izboriti.

     Svi smo bili deca i u određenom periodu razvoja činili bezazlene i nepromišljene nestašluke, što je normalno, naravno ako je u granicama prihvatljivog. Međutim, postoje ponašanja koja se ispoljavaju na ranom uzrastu koja nisu ni prihvatljiva ni opravdana.Upravo takva ponašanja ne treba ignorisati i opravdavati. Veoma je važno, na vreme prepoznati koje su to bihejvioralne manifestacije dece koje ukazuju na to da će se razviti u nešto što nije prosocijalno, nešto što društvo i moralne norme ne odobravaju, nego kvalifikuju kao problem ili poremećaj koji treba sankcionisati. Nažalost, često se dešava da roditelji prilično kasno primete da im se sa detetom nešto dešava, dok im neko drugi ne skrene pažnju na detetovo ponašanje (vaspitno-obrazovna ustanova ili drugi roditelji).

Opširnije...
 
Savetovalište za rani razvoj deteta Štampa
Podesite željenu veličinu slova

     Iako Zakon to ne prepoznaje, u praksi je naučno a u životu iskustveno dokazano da je rana stimulacija deteta i to u prvih 6 godina života od krucijalnog značaja za razvoj svih oblasti funksionisanja jedne ličnosti. Motorna, intelektualna, jezička, i emocionalna sfera funcionisanja se razvijaju nadopunjujući jedna drugu. Ukoliko je jedna od njih usporenog razvoja javlja se disharmonija u razvoju ili neki od prožimajućih razvojnih poremećaja. Koliko puta ste kao roditelj čuli reči „dete je lenjo“, „njegov/njen tata je bio isti takav kao mali“, „prerašće to“?! Ukoliko posumnjate u bilo kakav problem u razvoju svoga deteta od velike važnosti je da se javite stručnjaku koji će odganati ili potvrditi Vaše sumnje. Čak i ukoliko potvrdi najvažnije je da dete počne sa stimulativnim tretmanima što pre, a u toku procesa sam roditelj se uz pomoć stručnjaka navikava na novonastalu situaciju u svom životu.

Opširnije...
 
Koliko imamo čula? Štampa
Podesite željenu veličinu slova

     Na pitanje koliko čula imamo, većina nas će odgovoriti pet. Ustvari naučnici smatraju da imamo preko 12 čula. Pored čula vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa postoje dva čulna sistema koja su važnija za našu svest o sebi. Ona se prva razvijaju, još u majčinoj utrobi. To su vestibularno čulo ili čulo za ravnotežu i proprioceptivno čulo, osećaj koji dolazi iz zglobova i pomoću kojeg smo svesni u kojem položaju nam je neki deo tela. Svi stimulusi koji dolaze iz spoljnjeg sveta i naše unutrašnjosti se „spajaju“ u mozgu i mi na osnovu tih informacija određuju naše ponašanje. To je senzorna integracija o kojoj se danas sve više govori.

Opširnije...
 
Status odraslih osoba sa smetnjama u razvoju? Štampa
Podesite željenu veličinu slova

     Roditelji dece sa posebnim potrebama se često nakon završetka obrazovanja svoje dece suočavaju sa sledećim izazovima: kako omogućiti detetuda kvalitetno koristi vreme; kako mu omogućiti druženje sa vršnjacima i tokom radnih dana i ko će brinuti o detetu dok sam ja na poslu? Alternativno rešenje istog može da predstavlja Dnevni boravak za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju. Svrha usluge dnevnog boravka sastoji se u unapređenju kvaliteta života korisnika u socijalnoj sredini kroz održavanje socijalnih, psiholoških i fizičkih fukcija i veština kako bi se korisnici u što većoj meri osposobili za samostalni život.

Opširnije...
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 Sledeća > Kraj >>

Strana 3 od 4


Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

ZA SVA PRAVNA PITANJA ZAPOSLENI, UČENICI, RODITELJI I DRUGA ODRASLA LICA MORAJU DA SE OBRATE SEKRETARU ŠKOLE





Resursni centar  "Delo" radi svakoga dana.

Koordinator:
Katarina Salkanović   060/568-32-25


Top

© 2010 ŠOSO Vuk Karadžić Sombor.

joomfile.com
Joomla inotur picma