Neretko se dešava da nestašluci dece koje roditelji/staratelji i okolina ne primećuju, zanemaruju ili čak i odobravaju (svesno ili nesvesno) kasnije postaju ozbiljni problemi sa kojima se nije lako suočiti i izboriti.

     Svi smo bili deca i u određenom periodu razvoja činili bezazlene i nepromišljene nestašluke, što je normalno, naravno ako je u granicama prihvatljivog. Međutim, postoje ponašanja koja se ispoljavaju na ranom uzrastu koja nisu ni prihvatljiva ni opravdana.Upravo takva ponašanja ne treba ignorisati i opravdavati. Veoma je važno, na vreme prepoznati koje su to bihejvioralne manifestacije dece koje ukazuju na to da će se razviti u nešto što nije prosocijalno, nešto što društvo i moralne norme ne odobravaju, nego kvalifikuju kao problem ili poremećaj koji treba sankcionisati. Nažalost, često se dešava da roditelji prilično kasno primete da im se sa detetom nešto dešava, dok im neko drugi ne skrene pažnju na detetovo ponašanje (vaspitno-obrazovna ustanova ili drugi roditelji).

     Nespremnost za suočavanje sa poteškoćama ostavlja dovoljno prostora za formiranje problematičnih ponašanja koja mogu da dovedu do poremećaja u ponašanju. Treba napomenuti da se ponašanje deteta i uzroci istog, pored psihološkog i individualnog, sagledava i u kontekstu socijalnog i društvenog aspekta u samoj socijalnoj sredini, porodici, školi i među vršnjacima, zbog čega je važno preventivno delovati. Pored drugih stručnjaka koji se bave problemskim situacijama dece i mladih treba pomenuti i defektologe- specijalne pedagoge osposobljene za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja. Njihovo delovanje je prevashodno pedagoški usmereno i zadržava se na manifestnim i kognitivnim aspektima i njihovim socijalnim odrednicama.

Sofija Mandarić,

dipl.def. – specijalni pedagog