Kada roditelji porede jezičke veštine (govor, jezik i slušanje) svoje dece sa jezičkim veštinama njihovih vršnjaka,oni uviđaju čak i suptilne razlike. Važno je da se tada ne zaustave na pretpostavkama i da omoguće odgovarajućem stručnjaku da proceni da li će dete samostalno prevazići neki jezički problem, ili pak ono ima problem koji zahteva tretman.Odsustvo nekih receptivnih ili perceptivnih jezičkih sposobnosti kod dece može pomoći roditeljima da utvrde da li postoji razlog za profesionalnu procenu.Receptivne sposobnosti ( ono što razumemo) uključuju:izvršavanje naloga, razumevanje onoga što drugi govore, upamćivanje onoga što treba uraditi, razvijanje odnosa i učestvovanje u društvenim situacijama, razumevanje pročitane priče…

     Ekspresivne sposobnosti (govoriti o nečemu što želimo, trebamo i mislimo) uključuju započinjanje i učestvovanje u razgovoru, odgovaranje na pitanja sa dovoljno pojedinosti, tačan red reči u rečenici, ispravno imenovanje ljudi, mesta i predmeta…Ukoliko problem postoji, roditelji u nameri da pomognu svom detetu nehotice mogu produbljivati problem, insistirajući na primer na imitaciji glasova ili reči pre nego što je dete za njih razvojno spremno. Otuda i značaj tretmana, tokom kojeg roditelji mogu naučiti kako da pomognu svom detetu sa preporučenim zahtevima, koji su u skladu sa uzrastom njihovih mališana, bez izazivanja nepotrebne frustracije i gubitka samopouzdanja.

Nevena Kovčin

master defektolog – surdolog